ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Др Мирољуб Манојловић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Павле Р. Срдић
Дубравка Дуца Марковић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – АВГУСТ 2025.

 

 

 РУДАРЕЊЕ ДУГО 155 ГОДИНА – КОСТОЛАЦ 1870-2025.

Први рудник са јамским копом отворен је 1870. године у Старом Костолцу, када је и почела организована производња угља, те се ова година може узети као година почетка изградње самосталне српске индустрије, неспутане потребом за увозом овог важног енергента. Рудник се налазио у пространом костолачком басену, у пожаревачком срезу и округу, на 12 км од дунавског пристаништа Дубравица. Спадао је у модерније и боље опремљене руднике оног времена, а своју традицију наставио је до данашњих дана.

Године 1872. ово богато налазиште мрког угља дато је у концесију Фрањи Вштечком, познатом српском индустријалцу и власнику парног млина у Београду, да би 1881. године рудник преузео Ђорђе Вајферт, када је почело значајно техничко унапређење и повећање производње. Почетак интензивне, индустријске експлоатације костолачког налазишта угља је означио и почетак индустријског доба у Србији. Костолачким угљем били су покретани бродови, пиваре, кланице, тополивнице, млинови, да би временом он постао главни енергент намењен производњи струје.

Индустријалац Ђорђе Вајферт имао је, према документацији Министарства шума и рудника Краљевине Југославије, три рударске повластице – једну за Костолачки рудник угља издату 20. септембра 1873. године, другу за нови костолачки рудник издату 24. априла 1885. и трећу за Источни Костолац издату 29. новембра 1913. године. По молби Вајферта од 25. јуна 1912. године, Министарство народне привреде одобрило је спајање рудних поља наведених повластица у једну целину и утврдило рок давања концесије за рудна поља у трајању од 50 година, у корист Вајферта. Од 1925. године, рудник је постао акционарска својина и био је највише експлоатисан – тако је 1939. године забележено да „дневно даје 35, а по потреби и до 80 вагона угља“.

(Монографија: Историја писана угљем – 140 година: Костолац 1870-2010 (ур.проф.Владимир Анђелковић), Термоелектране и копови Костолац, 2010; Ј. Живковић, Округ Пожаревачки у привреди српске буржоаске државе: пројекат Историјског архива Пожаревац, каталог изложбе, Историјски архив Пожаревац, 2007, 72-73)

Поменућемо и два значајна имена управитеља производње угља. У време када је рудник поседовао Вајферт, Франц Шистек је био директор. Рудник тада има сопствену месарницу и продавнице животних намирница, из којих су године 1891. тамо запослени чиновници, 44 радника и 34 жене подмиривали своје потребе, добијајући сву робу по цени коштања. Копач зарађује дневно 4-8, физички радник 2-3 динара, а већином су били из Аустроугарске.  Да бисмо употпунили тадашње цене и сагледали ниво стандарда, рецимо да  транспорт до Београда износи 30 пара, у кућу достављен угаљ стаје 1,60 динара. Ова цена се нешто снижавала само кад лепо време омогући да се у Београд довезе већа количина огревног дрвета.

(Према: Ф. Каниц, Србија – земља и становништво, I, Београд 1986, 190)

У периоду од 1925. до 1944. године директор рудника угља био је Коломан Бергман, који је пресудом Војног суда Команде војног подручја Пожаревац осуђен 3. децембра 1944. године на „казну смрти и губитак часних права за свагда“. У време изградње модерне социјалистичке државе, овај гигант југословенске привреде посетио је друг Јосип Броз Тито 1959. године.

Током 155 година, костолачки угаљ је био један од главних покретача наше привреде. Изабраном архивалијом месеца августа желели смо да подсетимо не само на почетак организоване производње угља у костолачком басену и рударење дуго 155 година, већ и да скренемо пажњу на значај данашњег предузећа Термоелектране и копови Костолац као ослонца електропривреде Србије.

Фотографија рудника угља „Костолац“ Ђорђа Вајферта, на разгледници из 1924. године

Историјски архив Пожаревац, Збирка дигиталних медија 2005 - , Дигитална колекција Дарка Стевића 

 

Одабрала: др Јасмина Николић, архивски саветник